Šta kažeš? Imaš nešto da prokomentarišeš?

Šta kažeš? Imaš nešto da prokomentarišeš?

Hajde zamisli: šetas ulicom, i odjednom susretneš se sa nekoliko ljudi. Uljudno se pozdravlte, natenate ispričate, a onda neko prokomentariše stvari o kojima ih ništa nisi pitao/la. Ubrzo se razgovor neprijatno završi, pozdravite se i rastanete.

Hajde sada da se, iz ove tužne stvarnosti, prebacimo u bajku. Sve je isto, samo nema nepoželjnih komentara. Nema izjava vezanih za naše životne (čitaj: ljubavne, porodične ili zdravstvene) izbore. Nema netraženih mišljenja, besplatnih saveta i samo još jedne mudre misli koje će podeliti sa vama.

U poslednje vreme imam utisak da se sve više susrećem sa mnogomišljenicima I stručnjacima iz svih životnih oblasti. Sve najbolje znaju, u sve su upućeni I njihov savet nam je, uvereni su, preko potreban.

Ali.. čekajte. Ko je vas za tako nešto i pitao?

stop, komentari

Niko nije tražio vaše mišljenje, ideje, standarde ili savete. Toliko je ljudi na ovom svetu koji imaju potrebu da dopunjavaju i ispravljaju tuđ svet. Da objasne  i pojasne zašto to što radimo ipak nije dobro, i da, uz pomoć njihovog saveta ili mišljenja, postoji nešto drugo što je, ipak, bolje za nas.Pogotovo kada se radi o nečemu drugačijem od onoga na šta su navikli.

Smeta im, jer ne razumeju: zašto. Zašto toliko putujem? Zašto radim dva posla umesto da uživam u najboljim godinama Zašto ne jedem meso?

A pošto ne razumeju, onda komentarišu:

Putujes od tuđih para. (netačno)

Lako je tebi, ti živiš u inostranstvu. (netačno)

Vidi kako si smršala od kako ne jedeš meso. (netačno)

Između tragedije i komedije, ovo su sve češći primeri na koje nailazim u poslednjih 8 godina.

Kolač u tiganju? Nemoguće.

Neželjeni komentari? Moguće.

AlI mene još uvek zanima: zašto? Zašto zaključujete kada ne znate dovoljno o toj osobi? Zašto ‘gurate nos’ tamo gde mu nije mesto? Zašto komentarišete kada vas niko nije pitao?

Kamile, komentari

Jednostavno: zašto ne možete da zadržite svoje (netačne) komentare za sebe?

Ja nisam tražila tuđa mišljenja, (ne)odobravanje, besplatne savete i negativnu energiju. Nisam tražila da me uguravaju u šablone i niske standarde. Nisam tražila da me razumeju ili navijaju za mene.

Samo sam tražila da: ćute. Da ne guraju nos i upetljavaju se u stvari koje ih se ne tiču, da ne komentarisu stvari u koje se ne razumeju, i da ne šire negativnu energiju ako već nisu u stanju da podrže promene i nove stvari.

Ipak, ovakvi komentari nikada ne dotiču onoga ko komentariše, nego onoga ko mora da ih čuje. I koliko god se trudili da gledamo svoja posla i ne marimo za ovakve (nekonstruktivne) komentare, oni ipak dopru do nas. Pogađa nas to što ljudi ulažu toliko negativne energije da ne odobravaju i kritikuju, a toliko malo su spremni da podrže ili (pokušaju) da razumeju.

Ponekad je potrebno se zapitati: da li moj komentar daje vrednost ovom razgovoru? Da li ono što imam da kažem o nekom drugom širi pozitivnu energiju? I najbitnije: da li zaista znam osobu čije životne izbore komentarišem?

Formula je jednostavna: ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja NE, nemojte ništa komentarisati. Prosto govorite samo ono o čemu znate.

I zapamtite: živite i pustite druge da žive, jer vaše odobravanje svakako nisu tražili.

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.