Odlazak na pijacu i povratak u detinjstvo

Odlazak na pijacu i povratak u detinjstvo

Subotnje jutro me je uvek asociralo na bezbrižno detinjstvo i odlazak na pijacu. Na dedin štand u desnom uglu, mali pleteni ceger i gumene bombone u papirnoj kesici.

Sada subotnje jutro uglavom provodim spavajuci malo duze, ispijajuci kafu natenane uz neobavezne razgovore.

Moja mama već godinama pakuje cegere i ide na pijacu, iz navike koju je stekla još kao dete. Uglavnom odlazi sama, jer se svako razbeži na svoju stranu. Međutim, prošle subote, mama je odlučila da prekine moju rutinu jednom jednostavnom rečenicom: Hajde sa mnom na pijacu! Da, tako jednostavno!

U čudu, srknuh kafu, žureći da izaberem šta da obučem, kao da upravo odlazim na neki gala događaj.

Prošlo je mnogo godina od kada sam poslednji spakovala pletene cegere i otišla sa mamom na našu bečejsku pijacu. Na onu istu pijacu na koju sam svake subote odlazila zbog mog dede i precizno izmerenih gumenih bombona.

Pijaca u kasnim devedesetim

U kasnim devedesetim, deda je na pijaci imao svoju tezgu, prepunu užadi koje je prethodne nedelje sam izrađivao. Ispod svog štanda, uvek je imao jednu šamlicu (malu drvenu stolicu) samo za mene, a ja bih svake subote (ne)strpljivo sedela i dočekivala potencijalne mušterije.

Bila sam u stanju da satima čavrljam sa dedom, vrzmam se između tezgi i tražim nevolju. Pred kraj pijačnog radnog vremena, kada se roba počela skupljati a kupci razilaziti, svratila bih do jedne tete u beloj kecelji, koja je na izlasku sa pijace, prodavala slatkiše.

Slatkisi na pijaci

Prodavala je moje omiljene gumene bombone, kolače i velike šarene lizalice, a sve to merila metalnim tegićima, tačnije od bilo koje digitalne vage.

Ove subote vratila sam se u detinjstvo. Sa osmehom na licu, cegerom i mamom pod rukom, obilazimo, biramo, ćaskamo, i kupujemo, kao nekada kada sam bila dete. Kupujemo jedan buket cveća za dedu, domaći sir meren odoka, sveže voće i povrće.

Na pijacu se uvek išlo iz potrebe da se kupi sveža i domaće proizvedena roba. Međutim, tu je uvek bilo druženja i malenog avanturističkog duha, baš onda kada tražimo savršeno zrele jagode i najlepši buket cveća.  Pijaca

Danas, to uživanje smo zamenili brzom kupovinom u supermarketima. Više ne provodimo celo pre podne probirajući zrele voćke i ćaskajući sa komsijama, već završavamo kupovinu što brže možemo.

Iako se toliko toga promenilo od kako sam bila dete, ova subota je u meni probudila ušuškane uspomene detinjstva.

Zato pokupi svoj prašnjavi pleteni ceger, uhvati mamu ili baku pod ruku, i pravac u novu avanturu! I ne zaboravi da kupis kesicu gumenih bombona na izlasku, kod one tete što ih i dan danas, precizno meri metalnim tegićima. 🙂

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.